Ničija....

Ne verujem ja tvojim usnama
ni crnim ocima, ni tvojim suzama
sve sam dobila sto sam sanjala
na oko bogata, ipak sama ostala

Ti u meni budis samo bol
da se opet mlada osecam
a znam da vise nisam to
i mozda je ovo lice lepo ostalo
al' to ti ne bi pomoglo
da ozevis ono sto je davno umrlo

Ref.
Nema mojih svatova
za njih nema drumova
niti konja, niti kocija
ja se nocas zovem nicija
i da sama ostaricu znam
da se barem tebe ne secam

Nema mojih svatova
za njih nema drumova
niti konja, niti kocija
ja se nocas zovem nicija

loša...

I kada imas me, i kada nemas me
i kada imam te kao da nemam te
ovaj krevet je samo trpeza prazna
ti uvek si sit, a ja uvek sam gladna

I vise volim da, da mi kazes ne
nego da ispadne kao da teram te
jer tvoje je da kao poslednje parce
sto ukusa nema i jedva se zvace

I nudim ti se ja
nudim, al' ti me odbijas
ti nista ne trazis
i sve sto neces dobijas

I nudim ti se ja
a ti vec negde posluzen
ma, samo sedi tu
ponudjen k'o pocascen

I kada pustas me, i kada branis mi
nekako preskoci taj zid ljubavi
kad me najmanje zelis, kad se najmanje nadas
zavedem te lako i najbrze padas

Ne navaljujem, al' tako izgleda
uzalud krijem to od tvojih pogleda
sto ko umorni mravi po meni klize
svaki me jede, a nijedan ne grize

igra bez granica

Tose Proeski
Igra bez granica

Da se bar mogu probuditi
u svijetu ljubavi
bez starih dugova
i ovih nakaza sto su me stalno pratile

Da te bar mogu poljubiti
bez losih sjecanja na hladna proljeca
bez slike stradanja
sto se bas na nas zalijepe

Ref.
Jer moj je zivot igra bez granica
umorna prica, trganje stranica
na kojim nista ne pise

Jer moj je zivot vjecito padanje
kad zbrojim poraze nista ne ostane
samo jos vucem navike
i sve na tome ostane

Da te bar mogu probuditi
kavu ti skuhati, u krevet donijeti
pa te poljubiti
al' toga nema i ne postoji

Da se bar mogu zaljubiti
u malu seljanku na nekom proplanku
gore u svemiru
tako da dolje ne vidim