Ponekad, kad nemaš
ništa pametnije
ti mi dodjes u secanje
i vrata razvališ
Ponekad, kao stena
od kamena
pustim plimu da pobedi
i da me s tobom povredi
Ponekad, i nikad više
setim se, al' vreme briše
sve što je bilo izmedju nas
Ponekad, samo kroz snove
došetas u dane nove
podsetiš da jedini si spas
Konobar, donesi
cugu za ovaj sto
proveri lager pića mog
noćas ću da se napijem
Konobar, donesi
uvek čaše dve
jer tako mnogo lakse će
tuga noge da dobije
Ponekad, i nikad više
setim se, al' vreme briše
sve sto je bilo izmedju nas
Ponekad, samo kroz snove
došetaš u dane nove
i podsetiš da jedini si spas
Ponekad, kada se
za sobom okrenem
lavina suza se pokrene
zbog svega i zbog svih
Ponekad, i Dunav se zaustavi
neslana šala sudbine
čini se da smo bili mi
Ponekad, i nikad više
setim se
al' vreme briše
sve što je bilo izmedju nas
Ponekad, samo kroz snove
došetaš u dane nove
i podsetiš da jedini si spas
nekome .....ko je daleko ...
Nek' zaveju snegovi sad usred leta
sve one staze
kojima smo nekad išli mi
neka prošle dane
k'o latice ruža
sad raznesu vetrovi
Neka život odjuri
gde god hoće
ja se noćaš nigde ne žurim
nek' pognute glave
ostave me sada
i neka me svi zaborave
Samo da me nikad niko
kao ti ne prevari
da me tako žarko ljubi
a onda ostavi
Izvini sto još sam živa
i sto ne znam da li te volim
za sve sto je bilo hvala ti
sa slikama mojim
ti spali i dane
kada smo se voleli
Neka život odjuri
gde god hoće
ja se noćas nigde ne žurim
neka pognute glave
ostave me sada
i neka me svi zaborave
I tamam kada pomislim
da si vec izbledeo
od nekud se pojaviš
kao dim iz pepela
Uzalud ja krijem se
i od tebe sklanjam se
prolaziš kroz moje sne
prolaziš kroz zidove
Da mi sreću pokvaris
malo da se poigras
kad na drugog pomislim
misli da mi oteraš
Bilo gde da krenem ja
okreneš mi znakove
da ka tebi vode svi
i posle tebe opet ti
I tamam kad zaboravim
boju tvoga pogleda
dodjes da me podsetis
kako tuga izgleda
Da ti glas ne poznajem
mislila bih ljubav je
da me bol ne odaje
mislila bih večna je
Gledam u tužnu jesenju noć
s pokisle grane lišće opada
u daljini čujem muziku neku
i pitam sebe gde li si sada
Nisi me voleo u ono vreme
a ja sam zelela samo jedno
sada kad nismo mi mladi ko nekada
dodji da ostarimo zajedno
Ja svakog dana proklinjem sebe
zasto te drugoj prepustih lako
pevala sam pesme, nadala se boljem
i bezbroj puta uz gitaru plakala
Da li još pamtiš ljubavi moja
kada smo ruže zajedno brali
gde li si sada mladosti moja
zašto su tebe od mene ukrali?
Prvi put sreću videh sa tobom
cvete mladosti moje
prvi put videh da ljubav ima
najlepse dugine boje
Odvedi me srećo tamo daleko
gde more ljubi obale svoje
vodi me tamo gde zive srećni
gde svet postoji samo za nas dvoje
Kad bi htjela ti - Sergej Cetkovic
Sto bi ja kad bi Bog jedne noci
u snove dosao moje oci sebi da pozove
i da jutro ne vidim
da l' bi ostao, odustao kada bi slijep ostao
Sto bi ja kad bi Bog jednog dana
dok sviram usao, stao iza mog klavira
i ton po ton uzeo
da l' bi ostao, odustao kada bi gluv ostao
A samo kad bi htjela ti
ja bih te dodirom od svile vidio
ako pozelis ja bih srcem cuo pa ti svirao
ako dozvolis u tvome pogledu bih zivio i stario
to kad bi htjela ti ja ne bih mario
Sto bi ja kad bi Bog poslije svega
u snove dosao da mi vrati vid i sluh
ali tebe da sa sobom pozove
da l' bi ostao, odustao kad bih bez tebe ostao
ja ne bih pristao
U pogledu tvom, u pogledu tvom
A samo kad bi htjela ti
ja bih te dodirom od svile vidio
ako dozvolis u tvome pogledu bih zivio i stario
to kad bi htjela ti ja ne bih mario
za drugo ne bi mario
ja ne bi mario
Nemoj kriviti sebe
za sve prohujale dane
i nemoj zamrzeti mene
o nemoj, nemoj molim te
Oprosti za svaki dan
oprosti za svaku noć
oprosti mi dušo za sve
Znam proklinješ mene
i znam da s tugom se boriš
evo za oproštaj molim
nadam se da bar malo me voliš
Nek ljubav ponovo dodje
nek ruke opet se sviju
još uvek sve nije prošlo
još noći za nas sreću kriju
Što se život sa mnom igra
šta li sam mu skrivila
što mi sreću oduzima
kada sam je zaslužila
Zar za mene nema sreće
dokle će mi tužno biti lice
osmehni se meni malo
hej, živote, varalice
Hej, živote, što si takav
što me mučiš godinama
pusti malo da poživim
pre večnoga zaborava
Zar za mene ništa nema
ništa više od samoće
hej, živote, znaš ti dobro
šta od tebe srce hoće
Tišina k'o sidro veže mrak
U meni polako kopni strah
Ova ljubav je bila prividjenje
Nije ovo moje vreme...
Do zore je ostao jos koji sat
A vani nemir ko da je rat
Oblacim kaput i odlazim
Da sve zaboravim...
I opet Dunavom plove brodovi
A ti vise za mene ne brini
K'o lišće sam, vetar me raznosi
Vukovi umiru sami...
Tišina k'o sidro veže mrak
U meni polako kopni strah
Oblačim kaput i odlazim
Da sve zaboravim...
I opet Dunavom plove brodovi
A ti vise za mene ne brini
K'o lisce sam, vetar me raznosi
Vukovi umiru sami...
Da te pitam da l' ti falim
Kad s' društvom našim starim
Il' je ona svake noći tu kraj tebe
Kao ja
Da te pitam kako stoje
Vaše usne kad se spoje
Da li' te ljubi tu pred svima
Isto tako kao ja.. nekada
Neka pevaju, neka sviraju
Neka pesme biraju
Kad me ostave, kad me izdaju
Barem to da priznaju
Da te pitam da l' ti falim
Kad s' društvom našim starim
Il' je ona svake noci tu kraj tebe
Kao ja.. nekada
Ne moze mi vreme učiniti ništa
što ti mi učinio nisi
i ne može mi biti gore nego sada
da mi život o koncu visi
Jer u nebo gledao si
dok si mene ljubio
ko' da tamo tražiš mesto
gde bi me izgubio
Ako ikad ostarim
u jedno sam sigurna
nece biti to zbog dima
kafana niti godina
Ako ikad ostarim
i sve bude bolelo
biće to zbog toga što me
na vreme nisi zavoleo
Ti se čudiš što me opet vidiš
sa suzama na umornom licu
odavno se mi videli nismo
ali ti si jos u mome srcu
Oprosti što ti smetam
u ovoj gluvoj noci
želim da te vidim samo
pa ću svojim putem poći
Nisi mi se promenio mnogo
jos na licu blista ti lepota
zao mi je sto pre nisam mogla
da se vratim, pričom mog života
Idem dalje put nemira svoga
možda više neću da navratim
kad sam bila želja srca tvoga
ljubav nisam umela da shvatim