život sa tugom

U tom domu od plamena
sama sebi prepuštena
gledam suze oko mene
trazim nade izgubljene

Ako neću život s tugom
moram poći stazom drugom
sita laži i prevara
da pobegnem od košmara

Ne odlazim ja od tebe
sto za bolje znam
ja ne želim novi život
već da ovaj sačuvam

što je bilo zaboravi
nemam nista od ljubavi
i za tebe i za mene
sve su price završene
..........................................
Odlazim prvom zorom, odlazim
a hrabrost nosim kao znamen
hladne daljine zovu me
tuga mi teška kao rodni kamen

Odlazim, znam da moram, odlazim
ne želim niko da me prati
kad se i suza pozlati
ponos će rodu da me vrati

Ne prosipaj vodu za mnom, majko
kad sutra podjem u beli svet
za srecu samo me zagrli jako
i poželi da se vratim što pre

Odlazim kao da je zauvek
toliko tuge je u meni
citava večnost na jedan tren
treba mi bar pa da kazem srcu kreni